kq
qk

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Otvaranja

 

ŠPANSKA PARTIJA

 

1. e4 e5 2. Sf3 Sc6 3. Lb5

 

Prvi trag o Španskoj partiji nalazimo u istorijskom rukopisu ..Goitinger Hand- srhrift" 1490 god., a prve analjze partije dao je španski biskup Ruy Lopez 1561 gođ. u svojoj knjizi „Libro de Ajedrez". Po njemu je otvaranje i dobilo svoj naziv. U početku je Španska partija bila potpuno zapostavljeno otvaranje, jer svojim pozicionim sadržajem nije odgovarala duhu vremena. Tek pred kraj prošlog veka Španska partija počela je da privlači pažnju, a danas predstavlja najpopularnije otvaranje u otvorenim igrama. U sadašnjem shvatanju ideja Španske partije napad na pešaka e5 javlja se kao poćetak borbe za centar i postizanje prednosti u boljem razvoju figura. U prvo vreme put ka izjednačenju nije se mogao pronaći, pa je pred Španskom partijom zavladao strah. Ali kasnije zahvaljujući anaiizama i praktičnim partijama Čigorina, Laskera, Schlechtera, Rubinsteina i drugih majstora pronađen je niz ođbrambenih sistema, koji osiguravaju crnom ravnopravnu igru.

Spanska partija je razrađeno i opširno otvaranje sa mnogo raznih sistema, koji se mogu podeiiti u dve grupe: sa potezom 3... a6 (moderni sistemi) i bez poteza 3 ... a6 (stari sistemi). U tom redosledu vršićemo i naše izlaganje.

 

VARIJANTA IZMENE:  3 ... a6 4.L:c6 dc6

Ova varijanta je teorijski pokušaj da se obori potez 3. a6, ali brojni primeri iz prakse pokazuju da beli u toj varijanti ne postiže mnogo. Za pešački majoritet na kraljevom krilu, koji ima beli, crni ima dovoljnu kompenzaciju u lovačkom paru, i u slobodnijoj igri figura.  Zahvaljujući Fišeru jedno vreme bio je u modi potez 5.0-0, ali kasnije i tu su se pronašle za crnog dobre odbrambene mogućnosti.

 

4.      La4   Sf6 5.0-0 Le7 6.L:c6 dc6   

Beli odlaže uzimanje na c6, smatrajući da potezi 4 ... Sf6 i 5 ... Le7 nemaju punu vrednost ( f-pešak ukočen, a pešak na e5 ostaje nebranjen). Beli sad raspolaže sa više nastavaka, ali ni jedan od njih ne daje mu više od izjednačenja.

 

4.      La4   Sf6 5.cd   

Ovaj se nastavak belom ne može preporučiti, jer vodi očigleđnoj prednosti crnog.

 

5.d3  

Mlak potez, koji su često igrali Andersen i Štajnic. Beli brani pešaka e4 i zadržava pretnju na e5, ali dopušta crnom da na miru završi razvoj i da eventualno sprovede d5. Igra je ravnopravna.

 

5.d4

Ovo preuranjeno uklanjanje naptosti u centru ne donosi belom koristi. Ipak tu beli treba da pripazi da nakon 5. .. ed4 6.e5 Se4 ne napravi grešku igrajući  7.S:d4?, već da nastavi sa 7.0-0.

 

5.De2  

Potez je nešto aktivniji od 5.d3 ali ipak ne pravi crnom poteškoće. Igra se sa ciljem da se izbegne Otvorena varijanta: 5.0-0 S:e4.

 

5.0-0 Le7 6.d4

Sili crnog da popusti u centru, ali mu pruža mogućnost da izrnenama pojednostavi položaj, Igra je ravnopravna.

 

5.0-0 Le7 6.Sc3  

Ovaj nastavak je jedan od najstarijih načina igre u Španskoj partiji. Dozvoljava crnom da izmeni belopoljnog lovca, nakon čega ima lako izjednačenje.

 

WORALLOV NAPAD:  5.0-0 Lc7 6.De2

Polez 6.De2 ima istu svrhu kao i potez 6.Te1, ali belom ostavlja mogućnost da igra Tdl što podržava napredovanje pešaka na d4. Interesantan je Keresov nastavak gde crni sa 8... d5 pokušava da dođe do protivigre nakon 9.ed5 Lg4! Za belog je najbolje da se ne upušta u kompiikacije, već da mirno nastavi razvoj.

 

ZATVORENA VARIJANTA: 5.0-0 Le7 6.Te1 b5 7.Lb3 d6 8.c3 0-0  

Ovo predstavlja najvažnije i najopštije poglavlje u Španskoj partiji. Ima više sistema i nastavaka, koji su detaljno obrađeni i anaiizirani.

 

9.d3

Beli igra ovaj uzdržljivi potez sa namerom da prvo završi razvoj svojih figura, a tek onda da nastupi u centru sa d3-d4. Crni ne treba energično da se suprotstavlja ovom planu, jer lako rnože zapasti u poteškoće, već može mirno da nastavi razvoj. Kod pažljivu igru on ima manje problema nego li posle 9.h3 Sa5 10.Lc2 c5 11.d4

 

9.d4 Lg4

Potez 9.d4 bez pret.hodnog 9.h3 dopušta vezivanje skakača sa 9... Lg4, čime crni vrši pritisak na centar belog. Beli može odgovoriti: 10.a4, 10.d5, 10.h3 i 10.Le3,  ali ni jedan od navedenih nastavaka ne daje mu nikakve prednosti.

 

9. h3 Sa5 10. Lc2 c5 11. d4 Dc7 12. Sbd2 cd4 13. cd4

Crni ima ravnopravnu igru samo sa potezom 13... Lb7, dok u ostalim nastavcima beli ima veće izglede.

 

9. h3 Sa5 10. Lc2 c5 11. d4 Dc7 12. Sbd2 Sc6  Najstariji nastavak, koji je jedno vreme pao u zaborav, izgleda da je prebrodio krizu. Glavni odgovori su: blokadni potez 13. d5  i izmena centralnih pešaka 13. dc dc, sa igrom na osvajanje polja d5 i f5. U oba slučaja crni raspolaže sa dovoljno mogućnosti za održavanje ravnoteže. Nije dobra Laskerova žrtva pešaka sa 13. Sf1, jer daje crnom izglednu igru.

 

NAPAD PANOVA: 11. d4 Dc7 12. Sbd2 Lb7 13. Sf1 cd4 14. cd4 Tc8

Ideja ovog napada je pokušaj da se iskoristi sporost manevra Sbl—d2—f1—g3 i da se brzim otvaranjem igre u centru, makar i uz žrtvu pešaka, preuzme inicijativa. Nastavak 15. Se3 je očigledno slab, jer prepušta crnom prednost. U ostalim nastavcima crni ima ravnopravnu igru.

 

KERESOV SISTEM: 11. d4 Sd7

Elastičan sistcm. Crni pregrupiše svoje figure da bi skakačem zaposeo polje e5 i doveo lovca na f6, odakle će on vršiti pritisak na beli centar. Beli sad ima na raspolaganju više odgovora: 12. b3, 12. dc5, 12. d5 i 12. Sbd2, ali ni jedan od njih ne osigurava mu pređnost.

 

11. d4 Lb7

Ovaj nastavak ima za cilj da posle 12. Sbd2 cd4 13. cd4 Tc8 14. Sf1 crni sprovede udar 14 ... d5!, koji mu daje izglednu igru. Pokušaj da se centar zatvori odmah sa 12. d5, ili kasnije nakon 12. Sbd2 cd4 13. cd4 Tc8 14. d5,  ne donosi belom ništa.

 

9. h3 Sd7

Crni dovodi skakača na b6 da bi pojačao akciju svojih figura na daminom krilu. Ovaj manevar zahteva dosta vremena i prepušta belom inicijativu.

 

9. h3 Lb7

Ovaj se nastavak smatrao nepovoljimn za crnog, dok ga Gligorić svojim potezom 13 ... Te8! nije rehabilitovao,

 

9. h3 Le6

Pasivnija, ali solidna odbrana. Izmena beiopoljnih lovaca umanjuje šanse belog za napad na kraljevom krilu.

 

BREYEROV SISTEM: 8. h3 Sb8  

Potez je uveo Breyer po kome varijanta nosi ime. Ideja je da se skakač prebaci na d7, gde on stoji svrsishodnije nego na a5, i odakle pokriva tačke c5 i e5. I pored gubitka dva tempa na manevar skakačem crni ima dobru igru.

 

SISTEM SMISLOVA: 9. h3 h6 10. d4 Te8 Predstavlja jedan od glavnih odbrambenih sistema u Španskoj partiji. Potezom 9... h6 crni sprečava upad belih figura na g5 i tako priprema pregrupaciju svojih figura sa Te8 i Lf8.

 

MARSHALLOV NAPAD: 5. 0—0 Le7 6. Te1 b5 7. Lb3 0—0 8. c3 d5

Ovaj udar u ccntru uveo je Maršal u svojoj partiji protiv Kapablanke na turniru u New Yorku 1918 god. Žrtva pešaka ne daje crnom neki neposredni napad, ali zato mu osigurava dugotrajnu inicijativu. Pokušaj da se napađ nastavi sa 9 ... e4 ne može se preporučiti, jer daje belom veće šanse. Isto tako se ne može preporučiti nastavak 9. ed S: d5 10. S: e5 S: e5 11. T: e5 Sf6, koji je upotrebio Maršal u spomenutoj partiji protiv Kapablanke, pošto su i tu šanse belog veče. Pravj nastavak u Marshallovom napadu je 11 ... c6, koji vodi do vrlo oštrih i komplikovanih pozicija, od kojih su neke izanalizirane čak đo konačnice. No i pored toga u Maršalovom napadu ima još dosta nejasnih pozicija. Nastavci 12. d3, 12. g3 i 12. L: d5, ne stvaraju crnom poteškoće. Kritični nastavak je 12. d4 Lđ6 13. Te1 Dh4 14. g3 Dh3. Potezi 15. Dd3, 15. Te4 i 15. L: d5 daju crnom dobru igru. Jače je 15. Le3 Lg4 16. Dd3 Tae8, što vodi u glavnu varijantu, u kojoj su šanse obe strane podjednake.

 

OTVORENA VARIJANTA: 4. La4 Sf6 5. 0—0 S: e4

Crni uklanja belog e-pešaka da bi svojim figurama osigurao veću slobodu kretanja, ali zato njegova postava ostaje trajno oslabljena. Varijanta zaslužuje punu pažnju, jer aktivni položaj figura kompenzira pozicione minuse i daje crnom odlične šanse u sredini igre.

Osnovna pozicija Otvorene varijante nastaje posle: 6. d4 b5 7. Lb3 d5 8. de5 Le6 Belom sad stoje na raspolaganju dva glavna nastavka; 9. c3 i 9. De2.

 

9. c3

Klasični tretman varijante. Beli čuva lovca i nakon Sbd2 započinje igru na uklanjanju jakog crnog skakača iz centra. Dalje se igra grana u mnogobrojne i opsežno izanalizirane varijante sa podjednakim izgledima za obe strane.

 

KERESOV SISTEM: 9. De2

Ima za cilj da polje d1 oslobodi za topa radi napada na pešaka d5 i da ne gubi tempo na potez 9. c3.

Potezi 4 ... Lc5, 4 ... b5 i 4 ... f5 nisu za preporuku, jer vode prednosti belog.

 

SIESTA-VARTJANTA: 4 . . . d6 5. c3 f5

Ovu varijantu je prvi put primenio Kapablanka na turniru u Budimpešti 1928. god. Varijanta vodi interesantnoj i komplikovanoj igri sa boljim izgledima belog.

 

NAKNADNA STEINITZOVA ODBRANA: 4 ... d6

Pasivna ali čvrsta odbrana. Ima više ogranaka, u kojima crni uspeva da drži ravnotežu.

 

BERLINSKA ODBRANA: 3. Lb5 Sf6 4. 0-0 S:e4

Uglavnom je napuštena, jer crni ostaje u stešnjenoj poziciji i prepušta belom inicijativu.

 

CORDELOVA ODBRANA: 3 ... Lc5

Sistem odbrane, koji vodi crnog u podreden položaj. Beli ima dva dobra nastavka, koji mu osiguravaju inicijativu i izglednu igru: 4. c3 i 4. 0-0.

 

STEINITZOVA ODBRANA: 3... d6

Najstarija odbrana, koju je upotrebljavao još Ruy Lopez. Solidna, ali pasivna odbrana, koja prepušta betom inicijativu. Crni može ući u Steinitzovu odbranu izmenjenim redosledom poteza: 3 ... Sf6 4. 0-0 d6.

 

JANlŠEV GAMBIT: 3 ... f5

Vodi oštroj igri sa uzajamnim šansama. Postoji I protivgambit, ali se retko primenjuje I može se smatrati nedovoljno istraženim.

 

BIRDOVA ODBRANA: 3 ... Sd4

Dopušta belom da posle izmene skakača na d4 izgradi jak centar i zadrži bolji razvoj figura. Beli postiže bolju igru i sa povlačenjem lovca: 4. La4

 

FIJANKETNA ODBRANA: 3 ... g6

Odbrana koja dopušta belom da posle 4. c3 izgradi jak centar i dođe u prednost.

 

- Nazad na otvaranja -